Рођен 6. марта 1956. године у Шиду, где је 1970. завршио основну школу, а 1974. године гимназију. Дипломирао на Грађевинском одсеку ФТН у Новом Саду 1980., магистрирао 1995., а докторску дисертацију одбранио 2002. године на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Педагошку активност отпочео школске 1979./80. год. као демонстратор из предмета Статика конструкција. Након дипломирања запошљава се на Факултету техничких наука у Новом Саду, где је 1980. изабран у звање асистента-приправника, 1989. у звање асистента, 2003. године у звање доцента, а 2007. у звање ванредног професора за ужу научну област Теорија конструкција. Као асистент, осим својих базних предмета Статике конструкција И и Статике конструкција ИИ, на Грађевинском одсеку водио вежбе из предмета Стабилност и динамика конструкција и Теорија површинских носача, а на Архитектонском одсеку вежбе из предмета Теорија конструкција и Носеће конструкције ИИ. Од избора у звање наставника, на основним студијама предаје предмете Статика конструкција И, Статика конструкција ИИ, Сеизмичка анализа конструкција и Теорија бетонских конструкција на Грађевинском одсеку и Теорија конструкција и Носеће конструкције ИИ на Архитектонском одсеку ФТН. На магистарским студијама предаје предмет Земљотресно инжењерство. На Грађевинском одсеку поставио и увео у наставу предмет Сеизмичка анализа конструкција на основним студијама и предмет Земљотресно инжењерство на магистарским студијама. Од 2004. године је шеф Катедре за материјале и конструкције. Паралелно са радом у настави на факултету учествује на научним пројектима, научним и стручним скуповима, ангажујући се у више посебних публикација у земљи и иностранству. Учествовао је у обради 15 националних и једног међународног научно-истраживачког пројекта, и три истраживачка пројекта којима су битно побољшани постојећи производи и технологије. Објавио преко 100 радова, који су публиковани у часописима и зборницима радова са научних скупова националног и међународног значаја. Учествовао је у раду више домаћих и међународних научних скупова, при чему је био председавајући седница на четири међународна и шест домаћих научних скупова. По позиву одржао 12 уводних предавања на националним научним скуповима и један уводни реферат на међународном научном скупу. За свој научни рад добио је следећа признања: за докторску дисертацију добио је Повељу ЈДГК у знак признања за најбоље остварење у грађевинском конструктерству Србије и Црне Горе у 2002. години из области науке, а рад који је 2003. год. објавио на интернационалној конференцији СЕ 40ЕЕЕ, поводом 40 година земљотреса у Скопљу, уврштен је у архиву текстова библиотеке универзитета у Берклију међу најутицајније радове највећих ауторитета из области земљотресног инжењерства (ЕЕРЦ Либрарy: Тхе Еартхqуаке Енгинееринг Онлине Арцхиве –хттп://нисее.беркелеy.еду/елибрарy/Теxт/ЛИБ050305). У оквиру стручне делатности бави се пројектовањем армиранобетонских, челичних и зиданих конструкција, посебно динамичком анализом конструкција. Положио је стручни испит и има лиценцу Одговорног пројектанта грађевинских конструкција објеката високоградње, нискоградње и хидроградње. Остварио је велики број оригиналних стручних остварења – учествовао у изради преко 100 главних пројеката (стамбени комплекси, пословни центри, мостови, спортске дворане, силоси, водоторњеви, специфични инжењерски објекти). Учествовао и у изради више елабората за санацију, ојачање и реконтрукцију постојећих објеката. Поред пројектовања учествовао и на пословима стручног надзора, изради студија, експертиза и стручних мишљења, контролних прегледа и испитивања конструкција. Као члан ауторског тима, учествовао на Међународном конкурсу за Идејно решење моста преко бококоторског залива у Црној Гори. Као пројектант конструкције, учествовао у изради Главног пројекта моста преко Дунава “Варадинска дуга” у Новом Саду. Овај мост је проглашен за најбоље остварење у грађевинском конструктерству Србије и Црне Горе из области пројектовања и извођења конструкција за 2000. годину, а његови аутори (проф. Г. Ненадић и Љ. Ђукић) су за овај објекат добили Повељу ЈДГК. Од стране "Европске комисије за реконструкцију моста Слободе у Новом Саду" ангажован на пословима прегледа пројектне техничке документације изградње моста Слободе, као и на изради Главног и извођачког пројекта реконструкције тунела "Мишелук". Члан је више националних и међународних научних и стручних удружења: Југословенско друштво грађевинских конструктера (ЈДГК), Југословенско друштво за механику (ЈДМ), Друштво грађевинских инжењера и техничара (ДГИТ) Новог Сада, Југословенско удружење за земљотресно инжењерство (ЈУЗИ), Међународно друштво за земљотресно инжењерство (Интернатионал Ассоциатион фор Еартхqуаке Енгинееринг – ИАЕЕ) и Међународно друштво за мостове и конструкције (Интернатионал Ассоциатион фор Бридге анд Струцтурал Енгинееринг – ИАБСЕ). Од 2002. члан је Надзорног одбора, а од 2006. члан Председништва ЈДГК и потпредсеник Друштва за земљотресно инжењерство Србије. Од 2004. год. заменик је делегата Србије и Црне Горе у органима ИАЕЕ, а од 2005. год. стални члан Стручног тима за обнову и изградњу мостова Новог Сада. У два мандата је изабран за члана Извршног одбора матичне секције пројектаната Инжењерске коморе Србије. Од 2005. год. Председник је подсекције дипломираних грађевинских инжењера у Инжењерској комори Србије.