Дипломирао на Грађевинском факултету (ГФ) - конструктивни одсек у Београду марта 1963. Магистрирао (Теорија конструкција) на ГФ у Загребу фебруара 1974. год. Докторирао на ГФ у Београду маја 1983. Стручни испит положио је у Београду 1968. Изабран за доцента шк. 1979/80, 1984. за ванредног, а 1988. за редовног професора (Бетонске конструкције-БК) Факултета техничких наука (ФТН) у Новом Саду. Од 1982-1986. и 1989-1997. директор Института за индустријску градњу, а од јануара 1986 - новембра 1988. декан ФТН у Новом Саду. Од 1997-2002. директор је Института за архитектуру и грађевинарство, а од 2002 - директор Института за грађевинарство (ИГ). Руководилац катедре за материјале и конструкције од 1996-2004. Од 2000. г. редовни члан је Југословенске инжењерске академије (ЈИНА). Друштво грађевинских конструктера Југославије (ДГКЈ) доделило му је признање за животно дело у грађевинском конструктерству 2002. Бави се широм облашћу грађевинског конструктерства: теорија конструкција и земљотресно инжењерство, БК, монтажне БК и мостови, темељење грађевинских објеката, процена, стратегије одржавања, и обнова грађевинских објеката. Радио је на теоријским и експерименталним истраживањима и моделирању понашања елемената и конструкција под различитим дејствима. Руководио је научноистраживачким пројектима: "Истраживање материјала и конструкција под динамичким оптерећењем и ревитализација грађевинских објеката", "Примена теорије конструкција у БК", "Истраживање елемената и конструкција са аспекта носивости, употребљивости и трајности, укључујући ревитализацију објекта".Од 1990-1993 руководио је истраживањима из динамике конструкција на Математичком институту САНУ. Од1996-2000. руководио је Потпројектом "Моделирање понашања тла, материјала, елемената и конструкција под статичким и динамичким и пожарним оптерећењем " и Потпројектом: " ЕЦ 8 - Пројектовање сеизмички отпорних конструкција" у технолошком пројекту: "Увођење Еврокодова и европских стандарда у грађевинско конструктерство Србије" (за овој рад добио је Повељу ЈДГК за најбоље остварење у области науке и технологије за 1996 и 1997.). Аутор је или коаутор великог броја студија, пројеката и експертиза. Био је члан Научних комитета међународних скупова: Диагносис оф Цонцрете Струцтурес (1991. и 1996. г.), Фаилурес оф Цонцрете Струцтурес (1993. и 2001.), Дурабилитy оф Бридгес (1989. и 1994.), Симпосиума ДГКМ 1995., 1997. 1999. Индис-а 1997. и 2000. и 2003. г. Одржао је већи број уводних предавања на међународним научним скуповима, а предавања по позиву одржао је на Техничком универзитету (ТУ) у Будимпешти 1988. и 1992. године, ТУ- Познањ - Пољска 1989. г. Рејкјавик- Исланд, 1989, Минхен-Немачка 1990, Кошице-Словачка 1991, Хаифа -Израел 1992, МцГилл Унив. Монтреал 2004. Члан је Научног комитета Панонског удружења за примењену математику и механику од 1995. а од 1997. члан Редакционог одбора часописа Булл. фор Апплиед Матхематицс - ТУ Будапест, Саопштења ИМС-Београд и Материјали и конструкције (од 2002. главни и одговорни уредник). Члан Техничког комитета РИЛЕМ-а ТЦ-104 ДЦЦ-Дамаге Цлассифицатион оф Цонцрете (Класификације оштећења БК) од 1987-1992. Добитник је Плакета (СНП- Н. Сад, Универзитета у Новом Саду и ТУ у Будимпешти, Савеза друштава инжењера и техн. Србије, ДГКЈ). Члан је међународних удружења конструктера ИАБСЕ, Америчког института за бетон (АЦИ) и домаћих ЈДГК, ЈУДИМК (истраживање материјала и конструкција), ДМТФ (механика тла и фундирање) Србије, ДГИТЈ, председник Друштва конструктера Србије 1989-1994, а од 2004. председник Савеза грађ. инж. и техн. Србије и Црне Горе. Од 1980 предаје, Теорију бетонских конструкција а затим БК и Монтажне БК. За студенте архитектуре поставио је предмете Конструкције, материјале и грађење, Конструктивни системи, и Носеће конструкције ИИ. На после-дипломским студијама предаје Одабрана поглавља теорије БК (Реологија и општа теорија лома, динамички оптерећене БК и специјални проблеми претходно напрегнутих конструкција), МБК и методологију научног рада, а на ГФ у Суботици, поставио и предавао предмет Дијагностика и процена стања конструкција, санације и ревитализације грађевинских објеката, а на ГФ у Приштини Реологију материјала. Пројектант је конструктор мноштва објеката од којих се истичу: Споменик Шарпланинском борцу, Спомен костурнице у Т. Велесу, зграда Српског народног позоришта у Н. Саду (приказано у Бауwелт-у 8/1974, с. 1200); Новосадска банка са подземном етажом, пет објекта за "Бачкатранс" у Врбасу, Резервоаре за водоводе у Дечанима, Гњилану и Сувој Реци, Висећи мост за пешаке преко реке Бели Дрим у Ораховцу, и др. Коаутор је Патента за подупирање, санацију и/или појачавање бетонских греда применом косника и преднапрегнутих затега. Развијао методологије прегледа, класификација оштећења, процене стања и санација грађ. објеката. Радио на експертизама и надзору. Одредница о њему објављена је у Марqуис Wхо ис Wхо ин тхе Wорлд (од 13. до 21. издања).