Sedma Internacionalna Studentska Nedelja u Ilmenau, održana je od 21. do 29. maja 2005. godine u Ilmenau u Nemačkoj. U ovom događaju je učestvovalo više od 300 studenata iz više od 60 zemalja sveta. Dobitnik Nobelove nagrade Jody Williams pokazao je spremnost da pruži značajnu finansijku podršku da bi se ovaj događaj mogao održati. Ime Jody Williams-a stoji iza ciljeva ovog događaja, a to su: mir, dogovor među nacijama, tolerancija i postovanje prema dostojanstvu svih zivih bica.
Tema ovogodišnje studentske nedelje u Ilmenau bila je još zamisljena na početku 2004. godine pod impresijom nadolazećeg rata u Iraku.
Glavna ideja Internacionalne Studentske Nedelje je da se kreira globalni forum. Već sedmi put, od 1993. godine, studenti iz različitih zemalja i različitih nacionalnosti širom sveta, sakupili su se na jednom mestu da bi razmenili svoju kulturu, učili jedni od drugih i da bi izgradili mostove ka mirnijoj budućnosti.
Organizacioni komitet je radio oko 18 meseci samo oko priprema ovog događaja.
Institucije koje su pomogle realizaciji ovo događaja su, pored Tehničkog Univerziteta u Ilmenau, koji je i osnivač i organizator Internacionalne Studentske Nedelje, opština grada Ilmenau, plemstvo grada Ilmenau, pokrajina Turginija, javne donacije, privatni darodavci i mnogi drugi.

Predavači na Internacionalnoj Studentskoj Nedelji 2005.
predavanja

   Njegova ekselencija, gospodin Jon Baldvin Hannibalsson, bivši Ministar Spoljnih Poslova Islanda i sadašnji ambasador Islanda u Helsinkiju, Finska: “Promena u konfliktima – Evropska spoljna politika u 21. veku”, Island
   Dr Helmut Schmidt, bivši savetnik Federalne Republike Nemacke: “Globalni izazovi u 21. veku”, Nemačka
   Prof. Udo Schuklenk, vodeći izdavac u “Centru za Etiku and Javnu politiku”, Glazgou Univerzitet: “Kloniranje – progres ili svetogrđe?”, Velika Britanija
   Gospođa Christa Wewetzer, biolog, Centar za zdravu etiku na protestantskoj akademiji Loccum, Nemacka: “Kloniranje – progres ili svetogrđe?”, Nemacka
   Gospodin Ziad Darwisch, palestinski novinar “Breaking the Ice”, Palestina
   Gospodin Heskel Nathaniel, organizator i učesnik ekspedicije “Breaking the Ice”, Izrael
   Gospodin Martyn Reid, kancelar javnog informisanja u okviru Evropskog staba NATO: “Promene u konfliktima – perspektiva vojnih sporazuma”
   Gospođa Alison McMahan, doktor nauka, producent i knjizevnik, “Kambodza: Living with Landmines (video konferencija), USA
   Gospodin Thomas Grabka, fotograf: “Mediji u konfliktnim podrucjima”, Nemačka
   Gospodin Sieggried Herzog, Friedrich Naumann Foundation: “Globalizacija”, Nemačka
   Gospođa Susan Kubitz, predsednik “Amnesy International Ilemnau: “Ljudska prava u obrazovanju”, Nemacka
   Dr. Martin Bauschke, Global Ethic Fondacija: “Globalni Eticki projekat”, Nemačka
   Prof. dr Rudiger Grimm, Tehnički Univerzitet Ilmenau, na smeru Multimedijalne Aplikacije “Zasto svima nama treba privatnost i sta sve internet tehnologija moze da promeni?”, Nemačka.

Za vreme trajanja Kongresa, studenti su imali priliku da učestvuju u jednoj od sledećih radionica: Religija, Mediji, Buducnost, …

Student Maja Arsikin je za vreme trajanja kongresa učestvovala u Radionici “Obrazovanje”.

Globalni izveštaj sa ove radionice je sledeći:

Kao prvo, imali smo prilike da čujemo veoma interesantno i neobično predavanje od strane Susan Kubitz, pod nazivom” Obrazovanje i ljudska prava”. Mnogi od nas su otkrili da je obrazovanje osnovno pravo svake osobe.. Nakon toga nasa grupa je diskutovala o pravom značenju reči obrazovanje. Mi smo bili jedina grupa koja nije imala specificnu temu, tako da smo počeli da razmisljanjem sakupljamo mnogo ideja koje se povezuju sa značenjem reči obrazovanje. Sakupili smo razlicite teme o kojima bi smo mogli da razgovaramo
Kao prvo, pokusali smo da definisemo značenje reči “obrazovanje”, i svako pojedinačan aspekt te reci, kao na primer: drustvene norme i vrednosti, znanje, kriticko i analitičko misljenje, ponašanja, itd. Podelili smo glavnu temu na socijalno obrazovanje i akademsko obrazovanje. Takođe smo došli do zaključka da su oba aspekta podjednako važna i da se međusobno dopunjuju. Socijalno obrazovanje formira nasu ličnost omogucava nam da se socijalizujemo i živimo u zajednici. Akademsko obrazovanje, s druge strane, daje nam bazične teoretske i prakticne vestine.
Drugo, pričali smo o obrazovnim sistemima u različitim zemljama. Svaki učesnik grupe je predstavio situaciju obrazovanja u svojoj zemlji. Došli smo do zakljucka, da uprkos svim činjenicama, imamo dosta toga zajedničkog, ali sa druge strane i različitosti, naravno.
Došli smo do saznanja da je jedan od osnovnih problema obrazovanja to sto se centralizuje u određenim i specificnim lokacijama. Tako da, kvalitetno obrazovanje nije dostupno većini populacije. Ovo uzrokuje socijalne probleme koji mogu da odvedu drustvo na stranputicu. Obično, u zemljama treceg sveta, kao sto je Peru, Nigerija, Meksiko, Filipini, obrazovanje je više privilegija nego pravo. U ovim zemljama, veoma je teško dobiti dobro obrazovanje zbog nedostatka olakšica, tehničke opremljenosti, i u globalu, finansijskih sredstava za obrazovni sektor. Sa druge strane, obrazovanje u Ukrajini, Rusiji, Poljskoj i Nemačkoj je besplatno i ima visok nivo kvaliteta. Ali u Belorusiji, Ukrajini, Rusiji i Poljskoj, jos uvek postoji dosta problema kao sto je korupcija, nedostatak tehničke opremljenosti i predavači sa starim načinom ramisljanja i predavanja.
Takođe smo dotakli aspekt interkulturnog globalnog obrazovanja. Ovih decenija, svet postaje sve više interaktivan tako da postoji teznja za kooperacijom između zemalja. Ova kooperacija trebalo bi da ukljuci ekonomska, kulturna, politička i obrazovna pitanja.

Tokom osam dana aktivnog učestvovanja u radionici, dosli smo do sledećih zaključaka i predloga:
Predlozi su bili za: slobodno i kvalitetno obrazovanje, reobrazovanje društva, internacionalnu razmena profesora i nastavnika, studenske razmene/interakcije, zadržavanje tradicije i učenje o drugim bićima, ponovno upoznavanje nase sopstevene kulture (takođe učenje iz proslosti) i povećanje standarda i obrazovanja.
Potrebno je da drustvo razume unikatne vrednosti obrazovanja i značaj u transformaciji društva. Na ovom mestu bi trebalo slobodno obrazovanje da nastane. Slobodno obrazovanje se može postići fondacijama Vlade, projektima donatorstva i građenja. Pod projektima građenja mi mislimo na to da bi studenti trebali sarađivati sa kompanijama kao sto su firme za konstrukciju, pogotovo u ruralnim oblastima da bi se stvorila odgovarajuća infrastruktura obrazovanja.
Na kraju, zaključili smo da je obrazovanje od velikog značaja za svaku zemlju. Mislimo da je obrazovanje proces koji se nikada ne zavrsava, koji se mora poštovati kao osnovno ljudsko pravo. Zbog toga, neophodno je da se promeni mentalitet sveta. Zato, hajde da damo svetu novu viziju, i u isto vreme, da stvorimo nov svet!