Sticanje osnovnih znanja iz oblasti kvantne elektronike i razumevanje kvantnih fenomena i u oblasti kvantne mehanike i kvantne optike kao i sticanje osnovnih znanja iz oblasti organskih materijala, organskih komponenti i kola koji se primenjuju u savremenoj elektronici.

- sposobnost rešavanja Šredingerove jednačine na jednostavnim problemima kvantne elektronike - sposobnost rešavanja jednostavnih problema u oblasti superprovodnosti - sposobnost korišćenja superprovodnog kvantnog interferentnog uređaja, SQUID-a - sposobnost korišćenja metoda kvantne nanoelektronike - sposobnost razumevanja osnovnih osobina organskih materijala - sposobnost projektovanja organskih komponenti (diode, FET-tranzistora, fotodioda, LED dioda) - sposobnost uspešnog pakovanja organskih elektronskih komponenti

Kratak istorijat kvantne elektronike; Plankov zakon zračenja, fotoefekat, Komptonov efekat, de-Broljiev talasno-korpuskularni dualizam. Šredingerov i Hajzenbergov formalizam kvantne mehanike; primeri: potencijalne jame i barijere, harmonijski oscilator, atom, kvantni tunelni mikroskop. Kvantni efekti u metalima i poluprovodnicima (Fermi-Dirakova statistika). Kvantna optika,poluprovodnički laseri. Superprovodnost, visokotemperaturski superprovodnici, superprovodni kvantni interferencioni uređaj SQUID. Osnovi kvantne nanoelektronike; kvantna tačka, kvantna žica, nanotube. Progres u tehnološkim primenamakvantne elektronike. Uvod u organske materijale. Osnovna optoelektronska svojstva organskih materijala. Transport naelektrisanja u dopiranim i nedopiranim organskim materijalima. Uvod u organsku sintezu i priprema provodnih organskih materijala. Superprovodnost organskih materijala. Uvod u organometalna jedinjenja. Fabrikacija i tehnike dobijanja organskih elektronskih komponenti. Međuveze, komponente, karakterizacija. Organske komponente i kola, integracija i primena. Organske komponente: diode, FET-tranzistori, fotodiode, LED diode. Pakovanje (enkapsuliranje) organskih elektronskih komponenti.

Predavanja; Auditorne vežbe; Računarske vežbe; Laboratorijske vežbe; Konsultacije.Deo gradiva koji čini logičku celinu može se polagati u vidu 2 kolokvijuma. Odrađene računarske vežbe nose do 5% ukupne ocene, a nakom računarskih vežbi studenti će imati jedan projekat (rad) koji takođe nosi do 5% ukupne ocene. Ako student ne položi preko 2 kolokvijuma, polaže ispit koji se sastoji iz teoretskih pitanja (do 100%). Ispit se polaže u pismenoj formi.