NAUČNO-KLINIČKI CENTAR, IDENTITET BLOKA 39 NA PODRUČJU NOVOG BEOGRADA

  • Nikola Ciganović
Ključne reči: medicina, stomatologija, banka, pošta

Apstrakt

,,EHCI’’ (European Health Consumer Index) ukazuje na nekoliko negativnih fenomena u zdrav­stvenom sistemu Srbije, kao što su: duge liste čekanja (naročito slab direktan pristup specijalisti i čekanje na terapije protiv raka duže od 21 dana), loši rezultati lečenja (smrtnost odojčadi, oporavak od kancera, smrt usled infarkta, stope abortusa), prenaglašavanje bolničke nege (verovatno usled dugog čekanja na pregled hospitalizo­vanih pacijenata), još uvek slabi mehanizmi prevencije (krvni pritisak, alkohol, fizička aktivnost) i uzak opseg dostupnih usluga. Negativno smo ocenjeni zbog toga što našim pacijentima nisu dostupni elektronski recepti, što nemaju mogućnost elektronskog zakazivanja pregleda, zbog čekanja dužeg od 21 dan za terapiju karcinoma i čekanja više od sedam dana za pregled skenerom, kao i čekanja na velike operacije - više od 90 dana. Srbija ne zaostaje po apsolutnim i relativnim ulaganjima u zdravstvo, ali je problem što je struktura trošenja neadekvatna. Poz­nato je da naše stanovništvo spada u starije nacije i da se starenje stanovništva ubrzava. To će izazvati sve veći pritisak i na sistem primarne zaštite, koji predstavlja slabu kariku javnog zdravstvenog sistema Srbije. Integracija državnog i privatnog sektora bi omogućila racionalizaciju broja objekata i osoblja i podizanje efikasnosti lečenja. Brojke govore da državni sektor ima samo 0,8 skenera na 100.000 stanovnika (EU prosek 2,5) i 0,27 magneta na 100.000 stanovnika (EU prosek 2,8).Prema Globocan izveštaju Srbija je po incidenci kancera 18. u Evropi, ali je po smrtnosti na 2. mestu.

Reference

[1] Miloš R.Perović, Iskustva prošlosti, Beograd 2008
[2] Zoran S.Stamenković, Novi Beograd, Beograd 2006
Objavljeno
2019-09-26