TEORIJSKE OSNOVE I IMPLEMENTACIJA RAYTRACER ALGORITMA ZA RENDEROVANjE

Apstrakt

Raytracer je algoritam globalnog osvetljenja koji se u današnje vreme koristi za kreiranje (renderovanje, eng. rendering) slika visokog stepena realističnosti. U osnovi, ideja je imitirati način realnog prostiranja svetlosti kroz prostor. Ako je prostor kroz koji se svetlost kreće homogen i izotropan, putanje svetlosti su prave linije. Dakle, problemu bi mogli pristupiti ovako: krenuvši od nekog izvora svetlosti pratili bismo kretanje jednog od zraka. Prilikom kretanja kroz prostor u jednom trenutku zrak bi došao do dioptrijskih površina i pritom se jedan njegov deo reflektuje, drugi prelama, a treći apsorbuje. U slučaju da površina nije dioptrijska jednostavno bismo zanemarili prelamanje svetlosti. Sada bi pratili novonastale zrake i ponavljali postupak za svako presecanje zraka sa površinom dok zrak ne bi došao do sočiva kamere ili oka promatrača. Samo takve zrake koje u konačnici prolaze kroz povšinu sočiva ili oka doprinose generisanju slike. Postupak bi trebalo ponoviti za svaki zrak poslat od odgovarajućeg izvora svetlosti, i isto uraditi za sve ostale izvore svetlosti (ukoliko postoje) na sceni.