МЕМОРИЈАЛНА АРХИТЕКТУРА УКЛЕТОГ НЕИМАРА

Ружица Ристић; Милена Др Кркљеш

doi:10.24867/12FA25Ristic

Ружица Ристић
Милена Др Кркљеш Departman za arhitekturu i urbanizam, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

DOI: https://doi.org/10.24867/12FA25Ristic

Ključne reči: Меморијална архитектура, Богдан Богдановић, ленд – арт, некрополис, симбол, архетип

Apstrakt

Комплексност социолошке и политичке ситуације у држави је условила стварање нове струје меморијалне архитектуре. Разлике које су владале су се могле превазићи једино универзалним језиком, који је продирао дубље у прошлост наших народа. То је језик прабалканског периода, древни и умало заборављени. Меморијале који су произашли из ове струје одликује безвременост и јединственост израза, типична за стваралаштво Богдана Богдановића.

Reference

[1] Б. Богдановић, „Глиб и крв“, Београд, 2001.
[2] Б. Богдановић, „Уклети неимар“, Нови Сад, Mediterran Publishing, 2011.
[3] http://www.prometej.ba/clanak/kultura/bogdan-bogdanovic-sanjam-o-svijetu-bez-spomenika-1411 (приступљено у априлу 2020.)
[4] https://tristotrojka.org/partizansko-spomen-groblje/ (приступљено у јуну 2020. године)
[5] https://i0.wp.com/tristotrojka.org/wp-content/uploads/2019/07/1-4.jpg?resize=1024%2C540&ssl=1 (приступљено у јуну 2020. године)
[6] https://www.flickr.com/photos/149875687@N06/316 51191841/ (приступљено у мају 2020. године)
[7] https://static.wixstatic.com/media/e73a14_5e36052a7 8db4d88b15be4e323492b04.jpg/v1/fill/w_957,h_536,al_c,q_85,usm_0.66_1.00_0.01/e73a14_5e36052a78db4d88b15be4e323492b04.webp (приступљено у мају 2020. године)