На Српској академији наука и уметности у Београду проф. др Владимир Катић, продекан за финансије и развој Факултета техничких наука одржао је предавање на тему “Енергија ветра, биомасе и геотермалних извора”.

Пред многобројним уваженим академицима, професорима и другим заинтересованима, међу којима су били и председник и потпредседник САНУ, директор Електротехничког института Никола Тесла и други, проф. Катић је у оквиру свог излагања представио могућа решења за климатске промене као последице повећања емисије гасова стаклене баште (нарочито CO2), за појаву „киселих“ киша и честица ПМ10-ПМ2,5, које изазивају велику забринутост јавности и нашег друштва.

Како је навео проф. Катић излаз из овакве ситуације се тражи у свеукупној декарбонизацији, односно у примени чистих облика енергије, каква је електрична, чиме се значајно повећава и енергетска ефикасност. Међутим, термоелектране, тј. електране на угаљ, мазут и на друга течна горива, као један од значајнијих извора електричне енергије у свету, заснивају свој рад на сагоревању ових фосилних горива и заслужне су за поменуте емисије штетних гасова и честица. “Широм применом обновљивих извора енергије, какви су енергија ветра, сунца, текуће воде, биомасе, мора (морски таласи, морске струје, плима и осека) и геотермални извори, могу се умањити ови ефекти” – овом приликом истакао је професор Катић. Поред тога термоелектране су енергетски неефикасне, што је додатни проблем, коме тек треба посветити посебну пажњу.

У оквиру предавања дат је кратак преглед енергетског потенцијала ветра, који има могућност реализације највећих капацитета, поред хидро извора, за генерисање електричне енергије. Представљене су расположиве технологије и досадашња искуства у примени овог облика енергије, а посебан осврт дат је на могућности, стање и перспективе у Србији, као и на избор најповољнијих техничких решења. Истакнути су и проблеми у њиховом коришћењу, као што је интермитетност енергије ветра, утицај на стабилност система, квалитет електричне енргије и др.

Након тога, фокус је био на енергији биомасе, као најзначајнијем потенцијалу у Србији, који има широк дијапазон могућности коришћења. Посебна пажња била је посвећена примени биогаса и пелета за когенерацију електричне и топлотне енергије, постојећем стању и будућим капацитетима ових електрана у Србији.

У последњем делу предавања разматрани су геотермални извори енергије, њихови потенцијали и капацитети, као и ограничења која имају у производњи електричне енергије, нарочито у Србији.

Предавање је наишло на позитиван одјек академске и стручне јавности, а бројни присутни су честитали професору Катићу на веома интересантном излагању и у живој дискусији остали дуже време интересујући се за бројне детаље из ове тематике.

ФОТО: САНУ