Najbitniji obrazovni cilj je da predmet osposobi studenta za prilagođavanje prema zahtevima novih društvenih i ekonomskih procesa. Student, budući diplomirani inženjer, stiče ekonomsko znanje koje je neophodno da uspešno realizuje svoje ciljeve (u okviru različitih oblika preduzeća i funkcija u preduzeću) u toku tranzicijskog i posle-tranzicijskog perioda u Srbiji. Obrazovni cilj se sagleda i u tome da budući diplomirani inženjer može kombinovati tehničke i ekonomske dimenzije svoga rada.

Sticanje ekonomskog znanja praktičnog karaktera koje omogućava budućem diplomiranom inženjeru da primeni ekonomske kategorije na sve oblasti rada u preduzeću gde se javljaju relevantni problemi i da uskladi tehničke i druge procese sa ekonomskim zahtevima. Pozitivni ishod obrazovanja se ogleda u razvijanju sposobnosti uvida u isprepletenost ekonomskih aspekata inženjerskog rada.

Odnosi ponude i tražnje. Troškovi i oblici troškova. Struktura tržišta. Elementi tretiranja monopolističkih struktura. Oblici cena i principi obrazovanja cena. Profit. Tehnologija u ekonomskoj perspektivi. Tehnologija i inovacija. Analiza ekonomskih aspekata hijerarhije u preduzeću. Oblici firme. Menadžer kao kreator očekivanja u firmi u svetlu sinteze ekonomskih i tehničkih kriterijuma. Transakcioni troškovi u firmi. Ekonomika idiosinkrazije. Transakcioni troškovi i inovativnost u firmi. Ekonomski aspekti inovacija u firmi.

Nastava se izvodi na osnovu kombinacije relevantnih teorijskih i praktičnih znanja, s tim što se mnogo veća pažnja posvećuje aplikativnim - tehničkim aspektima ekonomisanja, što podrazumeva korišćenje konkretnih ekonomskih primera, zatim analizu određenih selektivno izabranih slučajeva iz svetske i domaće prakse. Naglasak je na tome da studenti dobijaju uvid u tendencije i u zakonitosti tržišne ekonomije i da mogu razviti odgovarajuća znanja i afirmisati umešnost u pogledu ekonomisanja.