Опште информације о студирању


04.11.2014. - 13:52 

Право на високо образовање имају сва лица са претходно стеченим средњим образовањем. Високо образовање се остварује кроз академске и струковне студије. Академске студије оспособљавају студенте за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа, а струковне студије имају за циљ оспособљавање студената за практичну примену знања и вештина у оквиру радних процеса.

Студије првог степена су основне струковне и академске студије. У студије другог степена спадају: специјалистичке струковне, као и мастер и специјалистичке академске студије, а студије трећег степена су докторске академске студије.

Школска година почиње 1. октобра и траје укупно 12 месеци. Настава траје 30 недеља  (подељених у 2 или 3 триместра). Укупан број часова активне наставе у току школске године износи најмање 600 часова. Настава из једног предмета траје од једног до два семестра или од једног до три триместра.

Академске студије

Основне студије
Мастер студије
Специјалистичке студије
Докторске студије

Струковне студије

Основне студије
Специјалистичке студије
 МБА студије

Шта значи студирати по Болоњи?

Болоњску декларацију потписалоје 29 министара образовања европских земаља 19. јуна 1999. године у Болоњи. Република Србија је постала потписница Болоњске декларације 2003. године и тада се обавезала да ће реформисати своје високо образовање у складу са декларацијом.

Циљ који је постављен је стварање европске зоне високог образовања. Тиме што би студијски програми били усаглашени, академски степени уједначени и тиме што би дипломе могле да се “преводе” међу европским универзитетима, повећала би се међународна компетитивност.

Европски систем преноса бодова и трајање студија

Сваки предмет у оквиру студијског програма носи одговарајући број ЕСПБ (Европски систем преноса бодова) бодова, чијим се збиром означава укупан обим студија. Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном ангажовању студента у току једне школске године. Под ангажовањем студента подразумевају се активности у вези са наставом (предавања, вежбе, практична настава, семинари и др.), самосталним учењем, колоквијумима, испитом, израдом завршног или дипломског рада, и др.
Основне академске студије имају од 180 до 240 ЕСПБ бодова.

Мастер академске студије имају у зависности од обима основних студија 60 ЕСПБ или 120 ЕСПБ бодова (потребно је остварити најмање 300 бодова на основним и мастер академским студијама заједно).

Докторске студије имају најмање 180 ЕСПБ бодова, уколико је током претходног образовања остварено најмање 300 бодова.

Студије на буџету


По Закону о високом образовању, да би студент остао на буџету, треба да оствари 48 бодова.

Студенти који су били на самофинснсирању могу прећи на буџет уколико испуне предвиђене услове за тај статус.

Испити и оцењивање студената


Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета, а најкасније до почетка наставе тог предмета у наредној школској години. Полагање може бити усмено, писмено и практично. Испитних рокова има шест, а време одржавања истих утврђује високошколска установа.  Последњи испитни рок за школску годину  завршава се најкасније до 10. октобра. После три неуспела полагања истог испита, студент може да полаже испит пред комисијом. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена. Предиспитне обавезе укључене су у укупан збир са најмање 30, а највише 70 поена. Успех студента на испиту се изражава оценом од 5 (није положио) до 10.

Студентске стипендије

Студентске стипендије представљају вид финансијске помоћи који се обезбеђује за студенте ради награђивања постигнутих резултата у одређеном периоду, али и због мотивисања за наставак образовања, професионално усавршавање и истраживање. Могу бити намењене студентима који тек уписују факултет у земљи или иностранству, затим онима који током студирања постижу висок просек оцена, као и онима који су дипломирали, а желе да наставе школовање на мастер или докторским студијама.

Студентске стипендије се најчешће додељују само унапред утврђеном броју кандидата. Право на студентску стипендију је могуће остварити на основу бројних критеријума, у зависности од тога која врста стипендије је у питању. Најчешћи критеријуми за избор студената који ће добити стипендију су: просек оцена, година студија, посебни таленат, социјални статус, или припадност одређеној етничкој групи. Од велике важности је да студенти пажљиво прочитају све услове конкурса за стипендије, као и да послата документација буде уредна и комплетна.

Сваке године Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписује Конкурс за доделу студентских стипендија студентима високошколских установа у Републици Србији за актуелну школску годину.

Студентски кредити

Студентски кредити представљају једну од ретких новчаних бенефиција за студенте прве године факултета, с обзиром да се за већину финансијских помоћи у виду стипендија може конкурисати тек на вишим годинама студија. Како су у периоду студирања студентима најчешће потребна додатна новчана примања, велики број будућих бруцоша се одлучује за пријављивање на конкурс за студентске кредите јер ову врсту помоћи виде као бескаматни кредит који се отплаћује тек након завршетка факултета, односно након запослења.

Конкурс за добијање студентских кредита објављује Министарство просвете Републике Србије. Рок за пријављивање на конкурс за студентске кредите  је од 1. до 31. октобра сваке календарске године.

Образац за конкурисање за студентски кредит се купује у књижари „Просветни преглед“ (адреса у Новом Саду, Железничка 40). Документ о просеку примања по члану породице се оверава у општини града у којој студент живи.