Софтверско инжењерство и информационе технологије


28.05.2014. - 15:51 

Струка софтверско инжењерство је млада - први пут се термин софтверско инжењерство појавио 1968. године, али је данас у међународним оквирима јасно дефинисана као посебна струка за којом постоји изузетно велика потражња на међународном и домаћем тржишту рада.

Уважавајући потражњу за инжењерима софтверског инжењерства, односно могућности за брзо запошљавање свршених студената и врло високе плате које овај профил остварује, Факултет техничких наука нуди од 2013/2014. школске године студије на Студијском програму Софтверско инжењерство и информационе технологије на Департману за рачунарство и аутоматику. Студијски програм смо тренутно организовали на два степена - Основне академске студије и Мастер академске студије. Настава на овом студијском програму одвијаће се у два града у Србији – у Новом Саду и у Лозници.
Планирамо да, почевши од 2015/2016. школске године организујемо и докторске студије на овом студијском програму.

Следећи светске стандарде и праксу признатих светских универзитета, сачинили смо наставни план и програм студијског програма Софтверско инжењерство и информационе технологије у потпуности у складу са међународним стандардима које су за струку софтверско инжењерство прописале два најеминентнија светска струковна удружења из области електротехнике и рачунарства - IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) и ACM (Association for Computing Machinery). На тај начин постигли смо две важне ствари. Прва је сагласност нашег студијског програма са студијским програмима универзитета у Европи и свету, што ће вама студентима омогућити да, уколико то желите, део студија обавите на другим универзитетима/факултетима у иностранству или у нашој земљи (то се данас популарно зове мобилност студената). Друга, важнија, је да су садржаји и начин извођења наставе (радићете пуно програмирања кроз пројекте) такви да оно што ћете научити (то ми зовемо исходи учења) одговара захтевима ваших будућих послодаваца и омогућује Вам да, без додатног обучавања, одмах успешно преузмете радне задатке на пословима развоја сложених софтверских система.

Основне академске студије за стицање звања дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства трају 4 године (240 ЕСПБ). Организовали смо их, угледајући се на студијске програме софтверског инжењерства на признатим светским универзитетима, тако да ћете у прве три године стећи потребна знања и вештине за саму струку софтверско инжењерство. Предмети које ћете имати на прве три године студија обухватају следеће групе предмета:
• Основне математичке и инжењерске дисциплине (математичка анализа, алгебра, вероватноћа и случајни процеси, управљање системима)
• Основне технологије софтверског инжењерства (рачунарски хардвер, системски софтвер, рачунарске мреже - посебно Интернет, програмирање и програмски језици, базе података)
• Методологије и специфичне технологије за софтверско инжењерство (увод у софтверско инжењерство, спецификација и моделирање софтвера, софтверски обрасци компоненте, конструкција и тестирање софтвера, окружења за развој софтвера, итд.)

Велики број предмета из друге и, посебно, треће групе као свој саставни део има пројекат. Пројекат је задатак развоја реалног (али не баш претерано сложеног) парчета софтвера што ће Вам омогућити да проверите у пракси шта Ви то знате и да отклоните евентуалне “рупе” у знању. У овом послу имаћете пуну помоћ наставника и асистената.

У четвртој години научићемо Вас да знања из софтверског инжењерства и информационих технологија примењујете у конкретним областима (ми их зовемо доменске области) за које се софтвер развија. Сви предмети из четврте године студија, изузев предмета Говорна и писана комуникација (ту ћемо Вас учити како да пишете и презентирате своје пројекте на српском и енглеском језику) су изборни. Ви ћете их бирати у складу са својим склоностима за неку од доменских области. Неки примери доменских области које нудимо су:
• Системи електронског пословања (програми које користе у еБанкарству, еУправи, еЗдравству, еУчењу, итд.),
• Софтверски алати и компоненте (прављење нових окружења за развој софтвера, развој различитих едитора, развој система за извештавање, итд.),
• Интелигентни софтверски системи (програми који помажу у доношењу одлука; на пример пословним људима где да уложе новац, лекарима да утврде исправну дијагнозу и одреде најбоље лечење за пацијента, туристима да у „једном кораку”на Web-у резервишу превоз, хотел и излете, итд.),
• Гео-информациони системи (на пример, прављење дигиталних мапа и модела просторних објеката – рецимо, зграде, апликације за управљање возилима, итд) .
• Embedded системи (то су они системи где је софтвер “уграђен” у хардвер као што су модерни телевизијски уређаји и слично)
• Управљачки системи (програми коју управљају машинама у фабрикама или системима као што је гасовод, програми којим можете да укључите/искључите светло или грејање у Вашем стану путем Интернета - паметне куће, итд.)

Предмети на четвртој години су изборни а један веома интересантан предмет, чије садржаје ћете, највероватније, користити у апликацијама за већину доменских области је предмет XML и Web сервиси.
Саставни део готово свих испита на четвртој години је пројекат. Овде су задаци, наравно, знатно сложенији него на трећој години а служе и да вас науче тимском раду, што је веома важно у струци за коју сте се определили; развој софтвера није „one man show”, на њему раде велики тимови у које ћете и Ви морати да се уклопите.

У четвртој години обавезна је стручна пракса коју ћете Ви обавити у признатим софтверским кућама у земљи (а могуће и у иностранству). На пракси ћете се упознати са функционисањем фирме сличне фирмама у којима ћете се запослити након завршених студија, али не “шетњом” кроз одељења, него радом на пројектима које ми, заједно са том фирмом у којој обављате праксу, дефинишемо за сваког студента појединачно. У свакој од тих фирми је запослен бар један од „наших”; „наши” су људи који су студирали и дипломирали код нас и која са нама интензивно сарађују. Ваше активности на пракси биће пажљиво праћене и, уколико се “покажете”, биће Вам понуђена стипендија и могућност запослења у тој фирми, или некој другој са којом они сарађују.

На крају основних академских студија треба да урадите дипломски рад. Следећи принцип софтверског инжењерства који се зове „поновна употребљивост”, трудићемо се да из онога што сте радили у оквиру пројеката, уз још нешто мало додатака, „склопите” свој дипломски рад.