Edicija: „TEHNIČKE NAUKE - UDŽBENICI”

Naziv udžbenika: „Arhitektura računara (pregled principa i evolucije)”

Autor: Miroslav Hajduković

Recenzenti: dr Veljko Milutinović, red. prof., Elektrotehnički fakultet u Beogradu
dr Vladimir Kovačević, red. prof., Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad


Izdavač: Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Glavni i odgovorni urednik:
prof. dr Ilija Ćosić, dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu

Štampa: SANS, Despota Stefana 5a, Novi Sad
Štampanje odobrio: Savet za izdavačku delatnost FTN-a u Novom Sadu
Predsednik Saveta: prof. dr Vlatko Vuković

---

CIP-Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
004.2(075.8)

HAJDUKOVIĆ, Miroslav

Arhitektura računara : (pregled principa i evolucije)/ Miroslav Hajduković. – Novi Sad
: Fakultet tehničkih nauka, 2004 (Novi Sad : SANS). - 257 str. : ilustr. ; 24 cm. –
(Edicija “Tehničke nauke - udžbenici” ; 75)
Tiraž 100.
ISBN 86-80249-91-2

a) Arhitektura računara

---

(iz sadržaja)
Cilj knjige „ ARHITEKTURA RAČUNARA (pregled principa i evolucije)“ je da stvori funkcionalno zaokruženu sliku o radu računara. Sadržaj knjige je organizovan u 9. glava, naslovljenih kao:
1. Uvod
2. Brojni sistemi i predstave brojeva
3. Asemblersko programiranje
4. Memorija  i proces računara KONCEPT
5. Računar KONCEPT
6. Sistemski programi
7. Arhitektura računara
8. Evolucija arhitekture računara
9. Procena osobine računara
U uvodu je objašnjeno značenje pojma arhitektura računara, naveden je apstraktni model računara i ukazano je na fizičke pojave na kojima se zasniva rad računara. Druga glava izlaže osobine brojnih sistema i predstave brojeva koje su važne za funkcionisanje računara. U trećoj glavi je objašnjen značaj asemblerskog programiranja, uveden je asemblerski jezik hipotetičkog računara KONCEPT. Na asemblerskom nivou su izraženi primeri rešenja karakterističnih problema, prodiskutovani su potprogrami  i makroi, kao i rukovanje stekom. Četvrta glava sadrži prikaz organizacije memorije i procesora hipotetskog računara KONCEPT. U petoj glavi su izloženi preostali sastavni delovi ovog računara , kao što su ulazni i izlazni uređaji, masovna memorija , sabirnica i operativni sistem. Ukazano je i na bitne preduslove za efikasan rad operativnog sistema. Šesta glava diskutuje osobine sistemskih programa kao što su editor, asembler, , makro pretprocesor, linker, louder i dibager. Sedma glava precizira pojam arhitekture računara i ukazuje na pokretače razvoja arhitekture računara. U osmoj glavi je navedena hronologija razvoja računara , izložene su tehnološke okolnosti koje su oblikovale svaku evolucionu fazu, ukazano je i na bitne osobine računara iz svake evolucione faze i predstavljeni su važni predstavnici računara iz svake evolucione faze. Deveta glava ukratko ukazuje na glavne probleme procesa osobine računara.
(iz recenzije)
Knjiga „ARHITEKTURA RAČUNARA (pregled principa i evolucije)“ nudi pregled oblasti arhitekture računara u obimu i na način koji je prilagođen prvom susretu sa ovom oblašću. U ovoj knjizi se na sistematičan način tretiraju ključna pitanja važna za funkcionisanje računara.
(o autoru)
Miroslav Hajduković je  rođen 1954. godine u Temerinu . Diplomirao je 1977. godine na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, Odsek za informatiku, gde je magistrirao 1980. godine i doktorirao 1984.godine. Školsku 1985/1986. godinu proveo je na posledoktorskom studiju u Labaratoriji za računare Univerziteta u Kembridžu, Velika Britanija. U periodu od 1988. do 1992. godine bio je docent na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, a u periodu od 1993.do 1998. godine bio je vanredni profesor na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Od 1998. godine je redovni profesor na  Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

---