36 Neda Pekarić Nađ, Dejana Herceg "Osnove elektrotehnike za računarstvo"


31.12.2012. - 10:37 
Edicija: „TEHNIČKE NAUKE - UDŽBENICI”

Naziv udžbenika
: „Osnovi elektrotehnike za računarstvo”

Autori: Neda Pekarić-Nađ, Dejana Herceg

Recenzenti: dr Dragutin Veličković, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nišu
             dr Miroslav Prša, vanr. prof. Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu
             dr Vladimir Katić, vanr. prof. Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu

Izdavač: Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Glavni i odgovorni urednik
:
prof. dr Ilija Ćosić, dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu

Štampa
: SIMBOL, Koste Nađa 11, Petrovaradin
Štampanje odobrio: Savet za izdavačku delatnost FTN-a u Novom Sadu
Predsednik Saveta: prof. dr Vlatko Vuković



CIP-Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
621.3(075.8)

PEKARIĆ - Nađ, Neda
     Osnovi elektrotehnike za računarstvo / Neda Pekarić-Nađ, Dejana
Herceg. - Novi Sad : Fakultet tehničkih nauka, 2001(Novi Sad : SIMBOL).
– 299 str. : graf. prikazi ; 24 cm. – (Edicija “Tehničke nauke ” ; br. 36)
Tiraž 500.
ISBN 86-80249-34-3

a) Elektrotehnika


(iz sadržaja)
Još od antičkih vremena, ljudi su sa divljenjem posmatrali munje i atmosferska pražnjenja. Trebalo je da prođe, međutim, više od dvadeset vekova, pa da naučnici shvate da je u osnovi  te pojaveisto ono što daje moć ćilibaru da privlači lake predmete-elektricitet.
Vekovima pre nove ere naučnici i filozofi su znali za smolu-ćilibar, koja privlači lake predmete. Aristotel je opisivao i neki drugi kamen, koji, kada se protrlja ili zagreje ima još izrazitije privlačno dejstvo. Danas naučnici pretpostavljaju da je to mogao biti neki redak primerak topaza, cirkona, turmalina ili smaragda. Bili su potrebni vekovi da bi se krajem XVI i početkom XVII veka, prvenstveno zahvaljujući Gilbertu, polako počelo uobličavati ljudsko znanje vezano uz elektricitet. Nauka o elektricitetu dobila je svoj današnji izgled počevši od radova Greja (1670-1736), koji je otkrio mogućnost kretanja naelektrisanja, nastanak indukovanog naelektrisanja i efekat šiljka. Ozbiljniji eksperimenti sa elektricitetom postali su mogući tek nakon pronalaska elektrostatičke mašine (Npr. Ludolf 1743) i Lajdenske boce (1745)- preteče kondezatora.
(iz recenzije)
Delo predstavlja univerzitetski udžbenik, namenjen studentima prve godine Odseka za računarstvo i automatiku. Knjiga je pisana lako i pristupačno, tako da može korisno da posluži i svim ostalim studentima koji počinju da izučavaju elektrotehniku.
(o autorima)
Neda Pekarić-Nađ je rođena 1954. godine u Petrovaradinu. Diplomirala je 1978. godine na Elektrotehničkom odseku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Magistarsku i doktorsku tezu odbranila je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, 1981. i 1984. godine . Bila je asistent na predmetu Osnovi  elektrotehnike od 1978. Do 1984. godine. Od tada je prošla kroz sva nastavnička zvanja na ovom predmetu. Njen  istraživački rad je vezan uz elektromegnetsku kompatibilnost.
Dejan (Vuletić) Herceg je rođena 1972. godine u Novom Sadu. Diplomirala je 1997. godine na Elektrotehničkom odseku Fakulteta tehničkih nauku u Novom Sadu. Odmah po diplomiranju, postaje asistent na predmetu  Osnovi elektrotehnike, u kom zvanju se i danas nalazi. Trenutno radi magistarsku tezu iz oblasti elektromagnetske kompatibilnosti.