Пупинова награда Матице српске 2005 године је завештање великог научника и проналазача, али и успешног професора и великог патриоте – борца за своју домовину.

Редовна Пупинова награда Матице српске додељује се сваке треће године. Циљ јој је да истакне највредније резултате рада младих из области којима се бавио генијални научник, пре свега студената и постдипломаца у Републици Србији.

За овогодишњи конкурс приспело је 15 пријава са 7 факултета из Београда, Новог Сада, Ниша и Суботице. На бази селекције по десет различитих критеријума и коначног вредновања, жири Пупинове награде Матице српске је донео одлуку да се награди:

Са првом наградом рад:

   Магистарски рад мр Милоша Сланкаменца, дипл. инж. са Факултета техничких наука у Новом Саду под називом „Једно ново решење за мерење пречника и протока у бушотинама“

Са другом наградом:

   Дипломски рад Оскара Палинка, дипл. инж. са Факултета техничких наука под називом „Стереоскопски систем роботске визије“

Са трећом наградом, равноправно:

   Магистарски рад мр Матилде Лазић, дипл. инж. са Технолошког факултета у Новом Саду под називом „Синтеза и примена АЛФе-пиларних глина за каталитичко пречишћавање отпадних вода“, и
   Магистарски рад мр Стевана Грабића, дипл. инж. са Факултета техничких наука у Новом Саду под називом „Ново решење у повезивању ветро-турбине са синхроним генератором са сталним магнетима на електричну мрежу“

I награда:

Магистарски рад мр Милоша Сланкаменца, дипл. инж., третира област примене савремених технологија у решавању практичних проблема протока флуида, у овом случају протока сирове нафте у бушотинама. Ради се о изналажењу оптималних решења за сензоре погодне за примену у каротажним сондама за рад у специфичним условима мерења пречника цеви и брзине и смера протока флуида у бушотинама (висок притисак и температура, механичке вибрације, нечистоће и сл.). Посебно је дискутован комуникациони део дигиталне сонде и за њега је развијено једно ново решење. Ово решење је симулирано на рачунару, а дат је и метод испитивања комуникације при високим температурама и притисцима. Као резултат овог рада пројектован је и реализован савремени систем за мерење и комуникацију у бушотинама за истраживање нафте и гаса у сарадњи са аустријском фирмом „Хотwелл“ и новосадским „Нафтагасом“. Овај систем је успешно примењен на више бушотина у Војводини, а о њему је написано 5 научно-стручних радова на међународним и домаћим конференцијама и часописима.
Ментор рада је био проф. др Милош Живанов са ФТН, Нови Сад.

II награда:

Дипломски рад Оскара Палинка, дипл.инж., даје допринос у примени савремених технологија у роботици. Израђен је модел робота, који применом стереоскопског система визије може приступити сложеном кретању какво је , на пример, кретање при пењању на степенице. У нарадној фази, предвиђена су даља истраживања комплексних покрета хуманоидног робота.
Ментор рада је био проф. др Жељен Трповски са ФТН, Нови Сад.

III награда:

Магистарски рад мр Матилде Лазић, дипл. инж.,даје опис испитивања синтеза и примене алуминијум гвожђе пиларних глина добивених интерстицијалним техникама које су показане као изузетни системи детексификације оксидне оксидације фенола за прећишчавање отпадних вода.
Ментор рада је био проф. др Киш, са Технолошког факултета у Новом Саду.

Магистарски рад мр Стевана Грабића, дипл. инж., везан је за решавање проблема примене обновљивих извора енергије, у овом случају енергије ветра. Анализирано је управљање серијским претварачем на начин да се омогући пригушење прелазних појава у колу синхроног генератора са константним магнетима, који је повезан преко серијског претварача на круту мрежу.
Ментор рада је био проф. др Владимир Катић са ФТН, Нови Сад.

Додела награда је обављена 15.03.2005. у 12 часова у свечаним просторијама Матице српске.

Чланови жирија су били:

   проф. др Владимир Катић, председник
   проф. др Мирјана Војиновић-Милорадов, члан
   проф. др Божидар Вујичић, члан
   проф. др Мирјана Марковић, члан
   проф. др Душан Сурла, члан
   проф. др Слободан Царић, члан