Седма Интернационална Студентска Недеља у Ilmenau, одржана је од 21. до 29. маја 2005. године у Ilmenau у Немачкој. У овом догађају је учествовало више од 300 студената из више од 60 земаља света. Добитник Нобелове награде Jody Williams показао је спремност да пружи значајну финансијку подршку да би се овај догађај могао одржати. Име Jody Williams-а стоји иза циљева овог догађаја, а то су: мир, договор међу нацијама, толеранција и постовање према достојанству свих зивих бица.
Тема овогодишње студентске недеље у Илменау била је још замисљена на почетку 2004. године под импресијом надолазећег рата у Ираку.
Главна идеја Интернационалне Студентске Недеље је да се креира глобални форум. Већ седми пут, од 1993. године, студенти из различитих земаља и различитих националности широм света, сакупили су се на једном месту да би разменили своју културу, учили једни од других и да би изградили мостове ка мирнијој будућности.
Организациони комитет је радио око 18 месеци само око припрема овог догађаја.
Институције које су помогле реализацији ово догађаја су, поред Техничког Универзитета у Илменау, који је и оснивач и организатор Интернационалне Студентске Недеље, општина града Илменау, племство града Илменау, покрајина Тургинија, јавне донације, приватни дародавци и многи други.

Предавачи на Интернационалној Студентској Недељи 2005.
предавања

   Његова екселенција, господин Jon Baldvin Hannibalsson, бивши Министар Спољних Послова Исланда и садашњи амбасадор Исланда у Хелсинкију, Финска: “Промена у конфликтима – Европска спољна политика у 21. веку”, Исланд
   Др Helmut Schmidt, бивши саветник Федералне Републике Немацке: “Глобални изазови у 21. веку”, Немачка
   Проф. Udo Schuklenk, водећи издавац у “Центру за Етику анд Јавну политику”, Глазгоу Универзитет: “Клонирање – прогрес или светогрђе?”, Велика Британија
   Госпођа Christa Wewetzer, биолог, Центар за здраву етику на протестантској академији Лоццум, Немацка: “Клонирање – прогрес или светогрђе?”, Немацка
   Господин Ziad Darwisch, палестински новинар “Breaking the Ice”, Палестина
   Господин Heskel Nathaniel, организатор и учесник експедиције “Breaking the Ice”, Израел
   Господин Martyn Reid, канцелар јавног информисања у оквиру Европског стаба НАТО: “Промене у конфликтима – перспектива војних споразума”
   Госпођа Alison McMahan, доктор наука, продуцент и књизевник, “Камбодза: Living with Landmines (видео конференција), УСА
   Господин Thomas Grabka, фотограф: “Медији у конфликтним подруцјима”, Немачка
   Господин Sieggried Herzog, Friedrich Naumann Foundation: “Глобализација”, Немачка
   Госпођа Susan Kubitz, председник “Amnesy International Ilemnau: “Људска права у образовању”, Немацка
   Др. Martin Bauschke, Global Ethic Фондација: “Глобални Етицки пројекат”, Немачка
   Проф. др Rudiger Grimm, Технички Универзитет Илменау, на смеру Мултимедијалне Апликације “Засто свима нама треба приватност и ста све интернет технологија мозе да промени?”, Немачка.

За време трајања Конгреса, студенти су имали прилику да учествују у једној од следећих радионица: Религија, Медији, Будуцност, …

Студент Маја Арсикин је за време трајања конгреса учествовала у Радионици “Образовање”.

Глобални извештај са ове радионице је следећи:

Као прво, имали смо прилике да чујемо веома интересантно и необично предавање од стране Сусан Кубитз, под називом” Образовање и људска права”. Многи од нас су открили да је образовање основно право сваке особе.. Након тога наса група је дискутовала о правом значењу речи образовање. Ми смо били једина група која није имала специфицну тему, тако да смо почели да размисљањем сакупљамо много идеја које се повезују са значењем речи образовање. Сакупили смо разлиците теме о којима би смо могли да разговарамо
Као прво, покусали смо да дефинисемо значење речи “образовање”, и свако појединачан аспект те реци, као на пример: друствене норме и вредности, знање, критицко и аналитичко мисљење, понашања, итд. Поделили смо главну тему на социјално образовање и академско образовање. Такође смо дошли до закључка да су оба аспекта подједнако важна и да се међусобно допуњују. Социјално образовање формира насу личност омогуцава нам да се социјализујемо и живимо у заједници. Академско образовање, с друге стране, даје нам базичне теоретске и практицне вестине.
Друго, причали смо о образовним системима у различитим земљама. Сваки учесник групе је представио ситуацију образовања у својој земљи. Дошли смо до закљуцка, да упркос свим чињеницама, имамо доста тога заједничког, али са друге стране и различитости, наравно.
Дошли смо до сазнања да је један од основних проблема образовања то сто се централизује у одређеним и специфицним локацијама. Тако да, квалитетно образовање није доступно већини популације. Ово узрокује социјалне проблеме који могу да одведу друство на странпутицу. Обично, у земљама трецег света, као сто је Перу, Нигерија, Мексико, Филипини, образовање је више привилегија него право. У овим земљама, веома је тешко добити добро образовање због недостатка олакшица, техничке опремљености, и у глобалу, финансијских средстава за образовни сектор. Са друге стране, образовање у Украјини, Русији, Пољској и Немачкој је бесплатно и има висок ниво квалитета. Али у Белорусији, Украјини, Русији и Пољској, јос увек постоји доста проблема као сто је корупција, недостатак техничке опремљености и предавачи са старим начином рамисљања и предавања.
Такође смо дотакли аспект интеркултурног глобалног образовања. Ових деценија, свет постаје све више интерактиван тако да постоји тезња за кооперацијом између земаља. Ова кооперација требало би да укљуци економска, културна, политичка и образовна питања.

Током осам дана активног учествовања у радионици, досли смо до следећих закључака и предлога:
Предлози су били за: слободно и квалитетно образовање, реобразовање друштва, интернационалну размена професора и наставника, студенске размене/интеракције, задржавање традиције и учење о другим бићима, поновно упознавање насе сопстевене културе (такође учење из прослости) и повећање стандарда и образовања.
Потребно је да друство разуме уникатне вредности образовања и значај у трансформацији друштва. На овом месту би требало слободно образовање да настане. Слободно образовање се може постићи фондацијама Владе, пројектима донаторства и грађења. Под пројектима грађења ми мислимо на то да би студенти требали сарађивати са компанијама као сто су фирме за конструкцију, поготово у руралним областима да би се створила одговарајућа инфраструктура образовања.
На крају, закључили смо да је образовање од великог значаја за сваку земљу. Мислимо да је образовање процес који се никада не заврсава, који се мора поштовати као основно људско право. Због тога, неопходно је да се промени менталитет света. Зато, хајде да дамо свету нову визију, и у исто време, да створимо нов свет!